Ludwig van Beethoven (1770 – 1827.)

“Muziku dozivljavam kao poseban Univerzum. U tom ubjedjenju osnazuje me (izmedju ostalog) i sudbina jednog od najvecih kompozitora, koji je svojim djelima i nacinom zivota osvojio vrijeme izvan sopstvene (a zasigurno i izvan nase) sadasnjosti. Ludwig van Beethoven (1770 – 1827.) Covjek koji je uspio da komponuje cudesnu muziku uprkos svojoj ranoj gluvoci… Covjek koji je zivio muziku u samom sebi… I to kakvu muziku!

Koliko je takav zivot zahtijvao snage i prkosa sudbini moze da se nasluti iz Heiligenstadtske oporuke od 6. X 1802, kad su objavljene sledece njegove rijeci: “Kakvog li ponizenja ako je neko stajao pored mene i izdaleka cuo kakvu frulu, a ja nisam nista cuo, ili ako je neko cuo kako pjeva pastir, a ja opet nisam cuo nista.
Takvi su me dogadjaji dovodili blizu ocaja…”

Ljubav, umjetnost, strpljivost, i  mnoge vrline bili su vodjstvo geniju da iznjedri muziku sa vječnim trajanjem…

Od svih ljubavi koje je u svom zivotu imao najcesce se pisalo o njegovoj privrzenosti grofici Terezi Brunswick, za koju je (veruje se) komponovao cuvenu Mjesecevu sonatu. (Ime ove sonate navodno potice od slusalaca njegove muzike, koji su mu bili savremenici…) Njihova je veza u onom vremenu bila neostvariva, zbog staleske razlike medju njima.

Beethoven se snagom svoga duha hrabro opirao staleskoj diskriminaciji. Kao anegdota pamte se i prepricavaju njegove rijeci: “Kneze! To sto jeste – postali ste slucajno i rodjenjem, dok ja svoj polozaj dugujem samom sebi. Knezova je bilo i bice ih na hiljade, a Beethoven je samo jedan!”

Komponovao je muziku koja svemirom pronosi njegovu snagu i njeznost, plemenitost i neobuzdanost… simfonije (devet), sonate, “Missa solemnis” (koja je tako puna zivota i koja zivot u svom “Credu” osvaja poput koracnice), gudacki kvarteti…”

Ovde pogledajte  odlomke iz filma o njegovom životu “Immortal Beloved”…

Svoju gluvoću pred kraj života, Ludwig van Beethoven nije smatrao bolešću. Jednom prijatelju je rekao:
– Ko samo sluša muziku taj je, naravno, mora i čuti. Moja muzika se rađa s mišlju i ja je vrlo dobro osjećam.

Kad je bio potpuno gluv, Beethoven je takođe stvarao, pa su tako nastala mnoga značajna muzička djela. Jednom je rekao: – Mnogi misle da se sluša samo ušima. Ja sve tonove čak i vidim.

U društvu nekih političara razgovaralo se o ratu i miru, a neko je nabrajao šta bi sve trebalo učiniti za očuvanje mira. Beethoven, koji je čuo ovaj razgovor, upadne:
– Gospodo, vjerujte mi, muzika je efikasnija od bilo kakve politike kad se radi o tome da narodi zavole mir.

Zamoljen da da svoj sud o Sebastianu Bachu, Beethoven je rekao:
– On nije potok, već more! (Na njemačkom jeziku Bach znači potok).

U trenutku očaja i smrtne boli Beethoven je pisao: „O, Božanstvo, Ti s visine proničeš u dubine mojega bića, Ti ga znaš, Ti znaš da u njemu živi ljubav prema drugima i žeđ da tvori dobro…“