Najbolji prijatelji

Neki covjek, njegov konj i pas, putovali drumom. kad su se zadesili pored
jednog ogromnog drveta, udari grom i sve ih pokosi. ali čovek nije shvatio da je napustio ovaj svijet, pa je nastavio put sa svoje dvije
zivotinje. put je bio dug i tezak. stalno su se penjali uzbrdo, po suncu
koje je peklo, bili su premoreni, znojavi i zedni. iza jedne okuke
ugledase velelepnu kapiju, svu od mermera, koja je vodila na trg
poplocan zlatnim plocama, a na sred trga stajala je cesma iz koje je
tekla kristalno bistra voda. putnik se obrati coveku na ulazu:”dobar
dan”. “dobar dan”, odvrati strazar. “koje je ovo ovako lijepo mjesto?” “to
vam je nebo.” “sreca nasa sto smo stigli na nebo jer umiremo od zedji”,
“mozete slobodno da udjete i pijete do mile volje”, odvrati strazar i
pokaza na cesmu. “ali moj konj i pas su takodje zedni”. “zao mi je, ali
zivotinjama je zabranjen ulaz”. covek je bio strasno razocaran jer ga je
morila neizdrziva zedj, ali nije htio sam da pije. zahvalio se strazaru
i nastavio put. jos dugo su tako hodali uzbrdo kad naidjose na drugu
kapiju, ovoga puta trosnu i oronulu , od koje je vodila zemljana staza
oivicena drvecem. u hladu ispod jednog drveta lezao je neki covek sa
sesirom natucenim preko lica i vjerovatno drijemao. “dobar dan” rece mu
putnik. covek samo klimnu glavom. “strasno smo zedni ja, moj konj i moj
pas.” “tamo u stijeni ima jedan izvor”, rece covjek pokazujuci prstom.
“mozete da pijete do mile volje”. covek, konj i pas odose na izvor i
utolise zedj. putnik se vrati da se zahvali coveku. “dodjite kad god
hocete”, odgovori covjek. “samo jos nesto da vas pitam. kako se zove ovo
mesto?” “nebo”. “nebo? ali strazar ispred mermerne kapije mi je rekao da
je ono nebo!” “ono nije nebo, ono je pakao” putnik je bio zbunjen.
“treba da im zabranite da se koriste vasim imenom! taj lazni naziv
sigurno stvori veliku zbrku!” “ni govora; oni nam cine veliku uslugu.
jer tamo ostaju svi oni koji su u stanju da iznevjere najbolje
prijatelje…”