Dobar kompost popravlja strukturu tla, obogacuje ga humusom i korisnim bakterijama i osigurava biljkama korisne hranljive materije. Moze da se upotrijebi povrsinski, ili da se ukopa u zemlju. Narocito je vazan kod osnivanja i djubrenja travnjaka.
Za kompostiranje se moze iskoristiti pokosena trava, stabljike cvijeca i povrca, sitni otpad pri rezanju zivica, vlazni treset, vlazna slama, pa cak i jednogodisnji korov. Mozete dodati i malo lisca, ali ako ga imate mnogo, najbolje ga je kompostirati u lisni kompost.
Iz kuhinje mozete iskoristiti razne organske otpatke – ljuske od jaja, listice caja, pepeo od drveta, piljevinu… Krupnije grane, korenje, bolesne biljke, kuvano meso i riba se ne bacaju u kompost.
Komposiste treba smestiti na neki neupadljivi dio vrta, u hladu i zavjetrini. Preporucuju se dimenzije 1 x 1,5 x 2 m. Moze biti ogradjeno zicom, tvrdom plastikom ili drvetom.
Iskopajte 15 cm duboku jamu i do polovine je napunite kamenjem ili izlomljenom ciglom radi drenaze (odvodnjavanja).
Kompost se slaze sledecim redom: Sloj od 15-ak cm organskog otpada, odozgo nekoliko lopata starog komposta punog bakterija koje ce
potpomoci razlaganje, 2-3 cm zemlje. Slojevi se ponavljaju do visine od 1,5 m. Ako se masa osusi, pokvasite je. Odozgo i sa strane kompostiranom materijalu dodajte 2 cm zemlje.
Leti je potrebno 10-14, a zimi 14-18 nedjelja da se organski materijal raspadne i kompost bude spreman za upotrebu.
Dusanka Djurovic, pejz. arh.
Revija za eko hranu i zdraviji zivot
DURMITOR.COM 
Leave a Reply